Tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja mnogi se bune protiv „zle nastavnice“ koja je njihov sastav ocenila dvojkom, a baš su bili zadovoljni njime. Osim toga, pitaju se koja je korist od tih sastava. Tu je ona čuvena rečenica: „Ne treba mi to u životu.“.

U tom periodu malobrojni imaju svest o tome koliko je važno pravilno i kvalitetno izražavanje misli u pisanoj formi. Drugi postanu toga svesni tek kada im pisanje postane potrebno za posao ili kada požele da pokrenu blog.

Talenat tada jeste važan, ali nije dovoljan. Mnogi ulaze u svet blogovanja ili pisanja na internetu zanemarujući koliko znači jedan kvalitetan tekst, pa sve počne da izgleda kao da su propuštene čak i one osnovne lekcije o pisanju sa časova srpskog jezika.

Kasnije, kada se desi da čitalaca nema, razlog vrlo često može ležati upravo u tekstovima – nisu razumljivi, previše se koriste otrcane fraze, tekst izgleda Vikipedijski i nekreativno, i slično.

Dobra vest za one koji su nesigurni u sebe ili žele da se unaprede kada govorimo o izražavanju u pisanoj formi, prvenstveno na internetu, jeste da se „male tajne velikih majstora“ mogu naučiti. Od koga bolje nego od Jelene Bašević na Radionici kreativnog pisanja na internetu. Lično sam bila učesnica njene radionice u maju i to je mi donelo veliki napredak u pisanju.

Bilo da razmišljate da pokrenete blog ili ga već imate, ili vam je pisanje deo radnih obaveza, ili prosto volite da pišete za svoju dušu i želite da to bude izražajnije – ova radionica jeste za vas.

Osim važnih lekcija o kreativnog pisanju, Jelena ukazuje i na greške koje se lako potkradu, bili vi početnik ili pisac-bloger sa dugogodišnjim stažom.

Na četvoročasovnoj radionici moje imenjakinje savladala sam i lekciju o strukturi teksta sa kojom se mučim već 4 meseca koliko vodim ovaj blog.  Naučila sam šta u pisanju bloga znači „pokaži ne kaži“. Shvatila sam kako komunicirati sa čitaocima i kako postići njihove reakcije. I na kraju, neizmerno poželela da se u pisanoj formi izražavam sa Jeleninom gracioznošću i pismenošću.

Sve to je donela kao inspiraciju i to je nešto na čemu definitivno želim da poradim.

Ono što je bilo završna radionice zapravo se odvijala se van radionice, a to su konsultacije 1 na 1. Svi polaznici dobijaju zadatak da napišu tekst, a Jelena nam je tada mentor, mada pre bih rekla kreativni mentor. Osim ukazivanja na semantičke i sintaksičke greške, Jelena mi je na konsultacijama na tekstu o Madridu davala i kreativne ideje kako bih mogla povećati originalnost i zanimljivost mog teksta. A tamo gde je „škripelo“ davala mi je smernice kako se stvari mogu preoblikovati u nešto što zvuči upečatljivije.

I ono što je najvažnije, nije nametala svoju ideju o mom tekstu već je dala prostor i smernice kako da izrazim sebe, svoje misli i ideje na najbolji mogući način. To me je dovelo do zaključka da u kreativnom pisanju nema „pravila“ već samo korisnih alatki koje nam mogu dati kvalitetniji tekst. I upravo to se uči kod Jelene na radionici.

Ono što je takođe sjajno kod ove radionice jeste to da radionica nije „jednokratna“ i ne završava se konsultacijama. Sa Jelenom i ostalim polaznicima ostaje se u kontaktu preko Facebook grupe. U okviru te grupe se razmenjuju ideje, postavljaju pitanja i pruža podrška u  kreativnim projektima. Što je sjajan način da se zajedno podržavamo, razmenjujemo znanja, ideje i iskustva.

Osim svega već napisanog, moram preneti i utisak da je Jelena izvanredan predavač sa odličnom dikcijom, koji drži pažnju i pravi prijatnu atmosferu za rad.  I ako se vratimo na početak ovog teksta, da smo u školi, Jelena bi bila jedna od onih omiljenih nastavnica čije časove slušamo sa uživanjem.