Za prvomajske praznike bila sam vodič na turi u gradove koji zasigurno većini putnika nisu na bucket listi, a trebalo bi. Jer su čarobni, imaju dušu i u njima se osećate toliko lepo.

To su Bern, glavni grad Švajcarske, i Ansi, mali francuski grad u oblasti Rona-Alpi.

Pored njih, na turi smo videli i Ženevu i Cirih, ali Bern i Ansi su bili nešto o čemu se u povratku kući najviše šuškalo u autobusu. Komentar: „Tamo se valja vratiti.“, čuo se sa svih strana. Bajka koju nude ovi gradovi, možda pomalo i neplanirano, začarala nas je.

Bern

 

Prestonica jedne od najbogatijih zemalja na svetu izgleda kao minijaturni Prag – sa manje turista i sa čistom, tirikznom rekom.

U istorijskom jezgru od kojeg reka Are pravi poluostrvo, čini vam se kao da ste u nekakvoj ilustraciji bajke iz detinjstva, gde samo fali zamak na tom poluostrvu. Sve je u kaldrmi, a zgrade su mahom srednjevekovne.

Pogled sa reke Are zaljubiće vas u ovaj grad na prvi pogled dok mu se približavate autobusom.

A tu baš na samoj obali reke čekaju vas i 4 prava medveda. Ako se pitate šte će medvedi 200 m od istorijskog jezgra grada – razlog za to leži u tome da se Bern zove baš po toj životinji. Kako legenda kaže, kralj Berthold V, osnivač Berna, rekao je da će grad nazvati po prvoj životinji koju ulovi u lovu, a to beše medved i kralj ispuni svoje obećanje.
Ps. Medveđa jama je u potpunosti prilagođena životu ovih životinja, a turisti ih gledaju sa dobrane daljine. (čisto da ne brinu borci za zaštitu životinja 🙂 )

 

Sa visokog kamenog mosta Nideg, ugledaćete još jednom prelepu panoramu grada, ovoga puta upotpunjenu sa najstarijim mostom Berna imena Untertor.

Kada pak pređete most čeka vas bezbroj zastava – grada Berna, Švajcarske i njenih kantona. Što nekako dodaje na šarenilu ovom gradu.

A na zanimljivosti i autentičnosti Bernu dodaje 100 fontana, svaka ima svoju legendu, svaka je kao malo umetničko delo. Turističkom oku najzanimljivija, ali i najmorbidnija jeste fontana Kindlifresser, nad kojom je statua čoveka koji jede malu decu. Ova fontana ima dramski momenat koji se vidi u očaju i strahu na dečijim izrazima lica.

Mnogo je verzija, da ne kažem teorija zavere ko je taj čovek koji jede decu. Najprihvatljivija je svakako verzija da je to čika, koji kažnjava decu koja su tokom godine bila nevaljala i koji ide istovremeno kada i Sveti Nikola (koji nagrađuje decu koja su bila dobra).

Ansi

 

Na svega dvadesetak minuta od vožnje od Ženeve ugnezdio se jedan mali, šarmantni francuski gradić.

Kada turistički agenti opisuju određene gradove, često ih nazivaju malom Venecijom. Verujem da je u većini slučajeva u pitanju preterivanje i klasičan marketinški trik. Sem kada je u pitanju Ansi. On izgleda i lepše od Venecije ako mene pitate. Možda, ali možda, samo fale gondole. 🙂 Ipak, voda je prozirno čista, iako se to na priloženim fotkama možda ni ne vidi, i nema onaj čuveni venecijanski miris.

Gužve nije bilo, sem u uličicama gde se održavala tradicionalna nedeljna pijaca. Ipak, nije smetalo jer je prizor za tezgica bio impozantan: sirevi, francuski specijaliteti, masline, voće i povrće…

Zavučeni trgovi deluju kao da ste u nekoj šarenoj bajci i kao da će svakog trenutka izaći princeza i princ iza nekog ugla, a ako ne oni, onda bar deluje kao da je more tu na sto metara od vas. Sve je staro i vrlo očuvano, a kaldrma je gde god da pođete. Zbog svega toga, u neku ruku podseća i na stare gradove na Jadranskom moru.

Na kraju smo odšetali do Mosta ljubavi, tu smo čuli i jednu legendu o gospi i vitezu, koja krije tajnu zašto stanovnici Ansija ne gledaju dobronamerno na kupanje u jezeru grada, a tu je i druga legenda i verovanje da parovi koji pređu ovaj most držeći se za ruku u jednom dahu – zauvek će ostatiti zajedno.

Dan u Ansiju, završili smo upotpunjenjem venecijanskog doživljaja. Uživali smo u sladoledu. Boljem nego u onom u kojom uživala pre tri godine kada sam posetila Veneciju. Ps. Da bismo napravili balans u univerzumu i ispoštovali francusku kuhinju, klopali smo pre sladolednog dezerta francuske krepe. 🙂

Ps. Hvala Jungle travel na fenomenalnoj prilici da budem deo ove bajkovite ture-avanture!