Dragi studenti i učenici, ima li išta gore od ubrzanog lupanja srca, stezanja u stomaku i ruka koje se tresu bez šanse da će ubrzo prestati i to baš u momentu kada si sledeći u redu za odgovaranje ili prezentaciju? Ali, tako nešto ne mora da bude zauvek.

Kroz ovaj tekst volela bih da vam prenesem svoje lično iskustvo kako sam pobedila tremu i kako sam došla do toga da moji javni nastupi ponesu puno pozitivnih komentara.

* Ovaj tekst je namenjen studentima i učenicima, ali savete mogu primeniti i oni koji to nisu.

 

Daske koje život znače

Imala sam tu sreću da se bavim glumom preko 6 godina, da idem na takmičenja iz recitovanja, budem voditeljka svečanosti… Sve to mi je zapravo veoma pomoglo da  osećaj treme jednostavno ne postoji pred bilo koji ispit ili prezentovanje na fakultetu, a primetila sam i da sam na razgovorima za posao veoma samouverena.

Kada ste na časovima glume na pozornici i treba da izgovorite vaš tekst prvi put ćete imati blagi napad panike, ali kako to vremenom postane vaša rutina tako će i javni nastup na sceni postati nešto lako.

Stoga, ako ste još uvek u srednjoj školi trk do prve škole glume – bar na mesec dana. Nije važno to što ne želite da postanete glumac/glumica jer se ovde ne radi o tome. Poznajem dosta ljudi koji su na časove glume dolazili upravo da se oslobode treme.

Ukoliko ste, pak, studenti, rešenje su svakako dramske ili sekcije debate koje poneki fakulteti imaju, a takođe postoje škole glume i kulturni centri koji imaju časove i za odrasle (>20).

Probiti led

Makar jednom u životu probajte sledeću stvar: javite se kao dobrovoljac da odgovarate ili samostalno priđite omiljenom profesoru sa željom da održite prezentaciju na predavanju na vama interesantnu temu. Kada na ovaj način iskoračite iz ušuškane zone komfora običnog statiste u publici na fakultetu sledeći put ćete mnogo lakše podneti ispit ili prezentaciju.

Priprema, pozor, sad…

Svaki javni nastup ima tri važne faze:

• Priprema – baza svakog dobrog nastupa. Vežbajte pred ogledalom, bacite fokus na delove u kojima „škripite“, potrudite se koliko god je moguće da vam bude jasno ono o čemu govorite… Možda će vam zvučati ludački, ali izguglajte fotografiju profesora kod kog imate ispit i stavite je ispred sebe na ekranu i vežbajte tako. Znam ljude kojima to pomaže, a i luckasto (zabavno) zvuči.
  ALI ako pak izostane priprema jer npr. baš to pitanje za ispit niste spremili kako valja – ne paničite. Napravite uvod na to pitanje kroz nešto o čemu dobro znate i profesor će kroz taj uvod steći uvid da povezujete činjenice, a i vi ćete dobiti na samopouzdanju dok ne stignete do ključnog dela odgovora. Primera radi, izvukli ste pitanje „Priprema cena turističkih aranžmana“, a ne znate ga najbolje, ali odlično znate šta su turistički aranžmani stoga počnite sa par rečenica o njima!
• Pozor – Par je minuta pred nastup, a ono o čemu ne treba da razmišljate je upravo nastup! Pripremite se tako što ćete svoje mislii fokusirati na neki događaj, zamisao ili osobu koja vas opušta.
• SAD – Probajte da izbacite misao: „Jaoj, posmatra me čudno!“, „Ne, ne, zaboraviću sigurno ono što treba da kažem za 10 minuta!“. STOP. Budite prisutni u trenutku, razmišljajte ono o čemu govorite sada, a ne o facijalnim ekspresijama onih koji vas slušaju ili o onome o čemu treba da pričate tek za par minuta. Zamislite kako bi izgledale profesionalni glumci kada bi shvatili da se publika smeje njihovoj replici i potom od ponosa i oni počeli da se smeju sami sebi. Scena bi bila potpuno neuverljiva.

Šta te koči?

Razgovor sa samim sobom je lek za tremu. Zapitaj se šta te zapravi koči dok govoriš pred više ljudi ili pred nekim bitnim, kao i o tome šta ti stvara taj loš osećaj kada treba da nastupaš. Kada sebi iskreno odgovoriš na takva pitanja, shvatićeš da se zapravo u odgovorima nalaze problemi na kojima treba da poradiš. Jedno od pitanja na koja tremaroši definitivno treba da prodiskutuju sami sa sobom su:
– Šta je najgore što može da mi se dogodi tokom javnog nastupa? I da li je to baš tako strašno?

Treba da znate da lapsusi, kao i to da se jezik zapetlja, su stvari koje se dešavaju i najboljim govornicima. Ljudi će se čak možda i nasmejati zbog lapsusa, ali ne shvatajte to kao nešto podrugljivo jer je smeh neretko znak odobravanja i toga da ste ispali simpatični.

Ako je tvoj strah, pak, to da si svestan da ti drhti glas kada pričaš u javnosti, evo jedne radosne vesti: uglavnom niko sem nas samih ne oseća da nam je drhtao glas. Toliko puta su me koleginice pitale: „Jel se čulo da mi je drhtao glas?“, a zvučale su besprekorno.

Misli na nagrade

Dok se pripremaš, odmaštaj osećaj otvaranja indeksa – a u njemu 10; odmaštaj kako na svoju prezentaciju dobijaš samo pohvale profesora i kolega ili čak one slatke koleginice/slatkog kolege! Zvuči sjajno, zar ne?

Opusti se…

Javni nastup nije smak sveta i veruj mi još u roku od 2 minuta svi će zaboraviti tvoje odgovaranje ili prezentaciju – sem u slučaju ako si bio izuzetan, onda će to kolege i profesori još dugo pozitivno pamtiti i sa zadovoljstvom spominjati. A kada jednom iskusiš takve pohvale imaćeš daleko viši kriterijum za sopstvene javne nastupe i trema u njima više neće biti opcija.

I na kraju krajeva, niko od tebe ne očekuje da budeš savršen u javnom nastupu, budi svoj i daj do znanja da si se potrudio da dobro zvučiš. Biće dovoljno za odličan ispit ili nastup!