Verovali u bajke ili ne – dvorac Nojšvanštajn ne može a da vas ne zaintrigira njegovom lepotom. Njegova priča je podjednako fascinantna kao i njegova lepota. U nastavku teksta otkrijte zanimljive istorijske činjenice, ali i važne tehničke informacije koje vam mogu poslužiti prilikom posete ovog dvorca Bavarske.

Kako biste se inspirisali za predstojeća putovanja u Nemačku pogledajte kliknite na sajt German National Tourist Board

Uzbudljiva istorija

U 19. veku kada je dvorac izgrađen, ovakva forma građevine nije pružala zaštitu Bavarskoj niti je dvorac nudio neku stratešku prednost, kažu da ga je kralj Ludvig II podigao zbog čiste estetike jer se divio nemačkim dvorcima koje je posetio. Uz to svrha mu je bila i da se ovaj kralj može povući u orkuženju u kom dominira lepota nemačkih Alpa.

Kralj Ludvig II je sagradio zamak kao skrovište da bi se povukao iz društvenog života nakon gubitka austro-pruskog rata. Kraljeve namere sigurno nisu išle do toga da će napraviti najlepši i najposećeniji dvorac. Toliko je popularan i toliko ekstravagantan da je zapravo bio finalista od svih izbora u odluci o izboru Novih sedam svetskih čuda

Kralj Labud, kako su ga zvali, je često bio ekscentričan i povučen i upravo to je njegovu vladavinu učinilo problematičnom. Izbegavao je velike društvene događaje i želeo da se ne bavi politikom ili državnim životom. Umesto toga, Ludvigova interesovanja bila su usmerena na umetnost, arhitekturu i muziku.

Uprkos činjenici da su ga je sve to činilo trnom u oku ministrima, bio je veoma popularan među svojim narodom, naročito jer je često jahao u bavarskim selima i tamo provodio vreme sa farmerima. Čak bi slao raskošne poklone onima koje je smatrao posebno gostoljubivim.

Gradnja zamka počela je 1869. godine kada je kralj Ludvig II od Bavarske inicirao abiciozno ovaj projekat davajući mu rok za završetak 3 godine! I pored toga što je požurivao radnike koji su imali danonoćne smene kako bi se ispunio rok – tri godine je bilo premalo vremena da se izgradi ovakav zamak na nesigurnom zemljištu na vrhu planine.

Čak i kada se Ludvig II uselio 12 godina nakon početka izgradnje – dvorac još uvek nije bio gotov. Uprkos činjenici da je ovaj zamak bio tako veliki deo njegovog života, Ludvig je zapravo boravio samo 11 noći u zamku. Da stvar bude gora, Ludvig II nije dočekao kraj njegove izgradnje koja se desila 1892. odnosno 24 godine od početka gradnje.

Kako je ovaj kralj za života napravio velike dugove, vlasti su svega par nedelja nakon njegove smrti otvorile ovaj zamak za javnost kak bi otplatili te dugove kraljevskim porodicama iz Evrope kod kojih se zadužio.

Kako izgleda unutrašnjost zamka?

Kada dođete u Bavarsku, poseta ovom dvorcu je neizbežna! Kupovinom karte zavirićete u njegove neobične prostorije, pa evo malog uvoda o njima.

Kralj Ludvig II je zahtevao lično odobrenje za svaki nacrt u izgradnji. Bio je toliko uključen da ljudi smatraju da je zamak njegova kreacija, a ne kreacija uključenih dizajnera i radnika.

Ipak mora se odati priznanje jednom čoveku. Arhitekte su bile odgovorne za najluđe lepe zgrade širom sveta, ali ovaj prelepi zamak to nije bilo tako. Kristijan Jank je bio dizajner ovog zamka i zapravo je bio pozorišni dizajner. Naravno, kada pogledate zamak, to nije nikakvo iznenađenje. Dizajn zamka je dramatičan i preuveličan, i upravo je ono što biste očekivali od pozorišnog dizajnera.

Mnoge slike u zamku inspirisane su operama Riharda Vagnera, kog je kralj Ludvig obožavao i finansirao, a pored toga i srednjovekovnim pričama. Priče koje prikazuju ljubav, krivicu, pokajanje i spasenje su teme na zidnim slikama zamka.

Spavaća soba odaje počast ljubavnicima Tristanu i Izoldi iz po njima nazvane Vagnerove opere. Njihov lik se može videti u muralu na krajnjem zidu i urezbaren na vratima. Na šporetu su čak i keramičke skulpture nesrećnih ljubavnika. Ali pogled odmah privlači složeni krevet, koji ima neogotički stil i svilenu posteljinu.

Ludvig je posvetio veliku pažnju detaljima, što objašnjava zanimljive karakteristike u celom zamku. Na primer, veliki keramički labud je u skoro svakoj odaji. Oni su služili za zagrevanje prostorija toplom vodom, a leti kao ukrasne vaze. Od drugih fascinantnih aspekta zamka trebalo bi pomenuti pećinu između salona i radne sobe.

Iako je zamak inspirisan srednjovekovnom arhitekturom, Ludvig II je obezbedio da bude opremljen najnovijom tehnologijom tog vremena. Svuda je bila tekuća voda, uključujući toplu i hladnu vodu u kuhinji, električni sistem zvona za poslugu, telefone, sistem centralnog grejanja na topli vazduh i lift. Štaviše, sve je to bilo u vreme kada je takva tehnologija bila praktično nezapamćena. Zamak je takođe izgrađen pomoću dizalica na parni pogon jer je do gradilišta bilo tako teško doći.

Kako je ovaj zamak inspirisao Diznija?

Ako vam se ovaj dvorac učinio poznatim van realnog okvira – ne grešite jer su vam sigurno poznati Diznijev Pepeljugin dvorac i dvorac iz Uspavane lepotice.

Pre nego što su 1955. otvorili Diznilend, Volt Dizni i njegova supruga su otputovali u Evropu i tom prilikom posetili zamak Nojšvanštajn.

Volt Dizni je bio toliko impresioniran i inspirisan bajkovitom arhitekturom ovog zamka da je to nadahnuće iskoristio da stvori zamkove u svojim popularnim crtanim filmovima, a osim toga osnova je i za Diznijev logo, ali i Pepeljugin zamak u Diznilendu na Floridi i zamak Uspavane lepotice u Diznilendu u Parizu.

Kao i Dizni, kralj Ludvig II bio je sanjar, vizionar i kreativac. Sagradio je zamak kao počast svojim omiljenim delima umetnosti i poezije. Svaki zid zamka priča priču o ljubavi, slomljenom srcu, trijumfu i neuspehu — slično kao što to čine Diznijevi filmovi.

O poseti dvorca

Poseta dvorcu je moguća (i jednako lepa) u svako doba godine. Iako je do dvorca teško doći tokom zime, putovanje se isplati, pogotovo što su redovi kraći nego leti, što je špica sezone. Najpogodniji su svakako proleće i jesen.

Za obilazak unutrašnjosti dvorca biće vam potrebno oko 45 minuta, a ako želite samo spolja da ga vidite to je moguće bez ikakve ulzanice.

Karte

Cene karata su 17.5 EUR za odrasle i 2.5 EUR za mlađe od 17 godina i studente.
Mogu se kupiti online: www.hohenschwangau.de/en/tours-tickets/official-tickets (preporuka! Naročito leti)ili na biletarnici u podnožju dvorca.
Zdravstveni uslovi posete mogu se pročitati na: www.neuschwanstein.de/englisch/tourist/

Kako stići do dvorca

Ukoliko nemate automobil, najbolje je uzeti voz iz Minhena za gradić Füssen (koji je zapravo najbolji izbor da budete smešteni) a zatim lako stići autobusom u mesto Hohenschwangau u kom je smešten dvorac.

Jednom kada ste u Hoenšvangauu, još uvek ima do zamka Nojšvanštajn. Imate više opcija i možete ići autobusom, konjskom zapregom ili peške.

Autobusi* će vas odvesti od stanice nedaleko od biletarnice do Marienbruckea, Marijinog mosta, odakle se pruža predivan pogled na Nojšvanštajn. Šetnja odavde do zamka traje oko 20 minuta, ali to je lagana staza sa blagim nizbrdicom.
* proverite na zvaničnom sajtu da li ova opcija postoji u doba pandemije. Autobus se dodatno plaća.

Ukoliko ne želite da hodate uopšte, najbolje je da idete konjskim zapregama, završićete putovanje malo ispod zamka.

Poslednja opcija je hodanje. U zavisnosti od brzine hodanja, trebalo bi da planirate oko 40 minuta hoda uzbrdo.

Mesto za fotkanje

Najlepše fotografije nastaju na visećem mostu Marienbrucke. To je most koji visi preko vodopada i gleda pravo u zamak. Tokom zime iz bezbednosnih razloga kao što su sneg i poledica, most je zatvoren. U tom slučaju samo pratite staze, sigurno ćete naći dovoljno lep vidikovac za fotografiju sa zamkom.

U stazicama po brdima i oko dvorca postoje vidikovci koji vam pružaju sjajan pogled na zapanjujuće Alpe.

Svako ko je mnogo putovao neće biti iznenađen ovim, ali nažalost nije dozvoljeno fotografisanje unutar zamka. Dakle, kada idete, obavezno napravite ludu količinu fotografija napolju. Unutra se divite lepoti bez vaših omiljenih tehnoloških uređaja.

Nemačka krije pregršt lepih mesta koje treba posetiti! Pogledaj njihovi promotivni video koji te upućuje na mnoga inspirativna i prelepa mesta: