Pitanja koja najčešće dobijam na Instagramu su:
– Koji si fakultet završila i koji je potrebno završiti da bi se bavio tvojim poslom (poslom vodiča)?
– Kakvo ti je iskustvo sa studiranjem na Visokoj turističkoj? Imaš li neki savet?
Upravo u nastavku ovog teksta pronađite odgovore na ova pitanja.
Kako biste se bavili bilo kojim poslom u turizmu nije nužno i da studirate neki fakultet ili visoku školu iz te oblasti, ali bih rekla da je poželjno jer vam studije turizma pružaju dobru osnovu za dalje usmeravanje. Primera radi, poznajem mnogo kolega vodiča koji su po struci filolozi ili istoričari i odlični su u ovom poslu.
Ono što morate znati o turizmu jeste da je on grana ekonomije i da ćete stoga na većini visokoobrazovnih ustanova imati uglavnom ekonomske predmete koji će u svom nazivu uključivati deo koji glasi „…u turizmu“ npr. Finansijsko poslovanje u turizmu. Mada istina je nažalost da se uglavnom neće učiti finansije sa primenom na turizam, već finansije uopšteno. Da li je to do našeg obrazovnog sistema (čitaj: dobra zamisao, loše sprovođenje), ne bih mogla sa sigurnošću da tvrdim.
Ipak, pre nego se bacim na priču o predmetima krenimo sa početka moje priče:
Na Visoku turističku školu sam dospela nakon što sam se ispisala sa Filološkog fakulteta. Kada sam rešila da napustim studije češkog jezika znala sam da želim da se prebacim na studije turizma. Imala sam u opticaju Geografski fakultet, Visoku turističku školu, Univerzitet Singidunum, sva tri u Beogradu, i Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu.
Zašto sam odabrala Visoku turističku?
Finansije su mi bile jako važan faktor. Stoga su odmah otpali privatni fakultet (Singidunum) i preseljenje u drugi grad (Prirodno-matematički fakultet). Iako sam o obe ustanove čula dobra mišljenja i iako sam znala da sa njima sigurno mogu da računam na akademsko obrazovanje i master studije, a jednog dana možda i doktorske o kojima trenutno samo maštaram.
Što se tiče Geografskog fakulteta i smera turizmologija za njega se nisam opredelila iz razloga što sam zaključila da neću imati dovoljno poena za budžet čak i da prijemni odradim sa maksimum poena (gledajući bodove upisanih prethodnih godina).
Takođe, nešto kasnije sam upoznala ljude koji su završili turizmologiju i moram reći da mi je postalo drago što nisam završila tamo. Razlog za to je struktura predmeta, organizovanost nastave i osećaj da sam uštedela mnogo vremena.
Pod tim da sam uštedela mnogo vremena mislim na to da se na Visokoj turističkoj školi uči prilično manje nego na Geografskom fakultetu. Da pojasnim odmah, ne kažem to jer sam lenja i jer me mrzi da učim, naprotiv, kad me neka oblast zanima pravi sam štreber. Ali da li baš sve što uči jedan student turizmologije predstavlja korisno i primenljivo znanje u budućnosti ne bih mogla reći. Osim toga, imala sam mnogo više vremena za prakse, volontiranja, studentske poslove i slobodna leta. Što je meni svakako prioritet, a sigurna sam da to ne bih mogla na Geografskom fakultetu.
Osim svega ovoga, na Visokoj turističkoj je studirala moja najbolja drugarica i dosta mojih poznanika i ono što sam čula iz njihovog iskustva mi se dopalo. A moje iskustvo ću preneti u nastavku teksta.
Prijemni
Što se tiče prijemnog ispita usmerila bih ovu temu na sajt Visoke turističke škole www.visokaturisticka.edu.rs iz razloga što sam ja prijemni polagala 2016. godine i nemam informaciju koliko su se stvari od tada promenile.
Ono što mogu da dodam, više kao komentar, jeste da je za vreme mog upisa dosta presuđivalo kako ste uradili prijemni no kakav ste uspeh u školi postigli, a prijemni je bio vrlo lak. Spremala sam se samo mesec dana i imala sam maksimalan broj poena.
Ono što mi je mnogo pomoglo u spremanju prijemnog ispita jeste pripremna nastava koja je te 2016. bila organizovana.
Takođe, uglavnom u aprilu/maju Škola organizuje otvorena vrata vikendom kada možete doći u Školu i čuti i pitati sve što vas zanima. Preporučujem i vama da odete.
Školovanje
Šta mi se najviše dopalo? Reklo bi se da u Srbiji uvek postoji diskusija „šta je to bolonja“, ali ako je nešto bar dotiče tu bolonju jeste mogućnost koju skoro svi predmeti u ovoj Školi nude, a to je da se oslobađate dela gradiva putem kolokvijuma i da se vaša aktivnost i redovnost na nastavi nagrađuje.
Skoro svi predmeti su bili podeljeni na tri dela. Prvi bi dolazio na prvom kolokvijumu, drugi na drugom kolokvijumu, a treći na ispitu. Šta položite preko kolokvijuma to ne odgovarate na završnom ispitu.
Ovo mi se dopalo jer nisam morala za ispit da učim odjednom celu knjigu, već postepeno. Mnogo je rasterećeniji ovakav način rada.
Moram dodati da su kolokvijumi bili pismeni, a ispiti usmeni.
Što se tiče priznavanja aktivnosti i redovnosti, za one koje to i ne raduje i radije bi školovanje proveli u obližnjem kafiću i to je moguće. Samo će vam biti oduzeti poeni (tj. imaćete ocenu manje), a svakako ćete moći da izađete na ispit.
Po meni je odlazak na predavanja poželjan jer od dosta profesora možete naučiti više i saznati kako da se bolje spremite za ispit i to će vam olakšati stvar.
Naravno, važno je i da znate da u slučaju ako ste sprečeni da dolazite na predavanja jer ste primorani da radite, većina profesora će vam priznati bodove za dolaske ako im donesete potvrdu sa posla i neće vam praviti problem, odnosno neće vam smanjiti ocenu jer niste dolazili.
Ono što je poželjno kada se bavite turizmom jeste poznavanje jezika. Na Visokoj turističkoj ćete imati prilike da učite dva jezika (a ako ste zainteresovani i više). Obavezno engleski i pored toga birate francuski, nemački ili ruski jezik. Fakultativno imaju grčki i kineski.
Kod učenja jezika u Školi je dobro to što su primenjeni na turizam i ako budete radili u turističkoj industriji kada vam bude potreban strani jezik definitivno ćete primeniti ono što ste načili na predavanjima.
Dakle, uči se stručni strani jezik i dosta se zahteva na konverzaciji, što je jako bitno pogotovo iz engleskog jezika bez čijeg znanja u turizmu ne možete raditi.
Što se tiče ostalih predmeta, meni se lično najmanje dopala prva godina koja je bila previše opšta za moj ukus. Ali generalno na većini visokoobrazovnih ustanova prva godina i jeste takva i predstavlja uvod. Tako da ne očekujte da vas odmah po upisu čeka učenje o turizmu i svemu onome zbog čega ste upisali Visoku turističku školu.
Na drugoj i trećoj godini vas čeka više stručnih, zanimljivijih i korisnijih predmeta. Moji omiljeni bili su Turističke agencije, Selektivni oblici turizma, Turističko vođenje i Ekonomika turizma (ako preskočimo uvodni deo), generalno, ti predmeti su ono zbog čega sam upisala ovu Školu i bilo mi je uživanje učiti ih.
Ono na šta će se najviše požaliti moje kolege jeste manjak organizacije Škole. Svakako, organizacija nije jedna od svetlih strana ove visokoobrazovne ustavnove, ali gledajući moje prijatelje i poznanike mislim da je to odlika skoro svakog fakulteta i visoke škole u Srbiji (čast izuzecima).
Nastava na Visokoj turističkoj školi se organizuje samo prepodne između 8:30 i 14:00, što je meni veoma odgovaralo kao nekome ko je jutarnji tip osobe. A takođe, bilo je dobro znati da ćeš tri godine uvek imati popodne i veče slobodno.
Poslednja ali i najvažnija prednost Škole koju želim da istaknem je i mogućnost obavljanja prakse, koja je obavezna: mesec dana u prvoj godini i dva meseca u drugoj i trećoj (bar je tako bilo dok sam ja studirala).
Ono sa čime sam se susrela tokom tri godine jeste da je većina mojih kolega samo želela potvrdu od poslodavca kod kog je na praksi kako bi „otkačio“ taj deo obaveze. Međutim, po meni je to potpuno pogrešan stav. Ako sebe jednog dana vidite u turizmu Visoka turistička je odlična ustanova jer vam nudi pristup brojnim turističkim agencijama, turističkim organizacijama i hotelima. Ako niste student turizma sa uputom škole/fakulteta sumnjam da u Srbiji možete da dođete npr. u turističku agenciju i da pitate: „Jel mogu ja da dođem kod vas na obuku i učim kako radite?“.
Naravno, postoji dosta muka oko odabira mesta na kojima biste mogli odraditi praksu u smislu da na mnogim mestima ne žele ništa da vas nauče. Moj savet u tom pogledu jeste da za praksu odaberete neko mesto na kom biste voleli da radite i da im se lično obratite i kažete da ste zainteresovani da kod njih odradite praksu. Ako njihov odgovor bude potvrdan naglasite im obavezno da želite da dolazite kako biste naučili nešto i da ih zamolite da vam ne potvrđuju praksu ako to nije moguće.
Dodaću da postoji mogućnost da ako se ne biste zamarali sami sa traženjem prakse da je uvek možete pronaći uz pomoć profesora zaduženog za praksu.
Osim praksi, Škola nudi brojne mogućnosti za volontiranja na kojima možete naučiti nešto novo i proširiti svoje kontakte. Na primer, mogućnost volontiranja na Sajmu turizma ili na SILA festu (Festival turističkog i ekološkog filma).
Šta posle?
Isto kao i posle svakog fakulteta ili visoke škole. Ovaj momenat zavisi „samo“ od tri stvari. Vašeg znanja, iskustva i sreće.
Pod znanjem ne mislim samo ono što naučite za ispite u Školi, već i na ono što sami istražujete i izučavate u svoje slobodno vreme.
Pod iskustvom mislim na vaše prakse i volontiranja koje Visoka turistička škola svakako nudi. Skroz je u redu da vaš CV napunite ovim stavkama! A osim toga, putem praksi i volontiranja stičete kontakte koji vam mogu biti vodič do tačke broj tri. Tačke sreće.
Moja sreća bila je ta da sam u drugoj godini odabrala za praksu agenciju koja me je samo pola godine kasnije pozvala da se pridružim njenom timu. A ono što je najbolje: ja nisam jedini primer u generaciji, takođe je dosta mojih kolega našlo posao upravo zahvaljujući praksi.
Nadam se da sam odgovorila na sva pitanja koja su vas interesovala.
…
Ali, čekajte, ovako u zadnji čas mi pada na pamet jedno jako često koje dobijam:
JEL TEŠKO?
Mnoge moje kolege su kukale kao da studiraju medicinu, a dosta nas nije osećalo kao da se previše muči. Ja sam imala sve desetke, koje sam postigla zahvaljujući redovnosti na predavanjima i ispunjavanjem obaveza na vreme (kolovijumi, seminarski radovi, izlaženje na ispite u prvom roku). Imala sam slobodna leta. Diplomirala sam u roku. Meni nije bilo teško uopšte, ali ne znači da vama neće biti ili da nećete čuti mišljenje nekoga kome jeste bilo teško. To je individualna stvar.
Kao što je i vaše iskustvo sa Visokom turističkom školom individualna stvar: neko će biti pun pozitivnih utisaka kao ja, a neki će reći samo ružne stvari. Neki, a to je većina ljudi, će imati i pozitivne i negativne utiske.
Ako vas interesuje još nešto što nisam spomenula ili smatrate da bih još nekom informacijom mogla proširiti ovaj tekst pišite mi.