Često čujem: „Prosek je nebitan.“. Slažem se da nije krucijalan da li ćete dobiti posao u budućnosti, ali postoje brojni benefiti dobrog proseka ocena na fakultetu: stipendija, preponosni roditelji, veća šansa za određene prakse gde se zahteva dobar prosek, tetke stavljaju više novca u index 🙂 & povećava vam se samopouzdanje, a u krajnjem slučaju: imate veću šansu da upadnete na budžet i/ili u dom.
Moj trenutni podsticaj za visoki prosek jeste da održim prosečnu ocenu 10,00 – kako bih na kraju osnovnih studija dobila godišnju nagradu diplomcima mog fakulteta sa kojom bih platila dalje studije. Kako bih uspela da održim taj prosek držim se 4 zlatna pravila koja ću vam predstaviti u ovom tekstu.
Dodala bih iskreno priznanje da ne studiram naročito težak fakultet, ali sam sigurna da bih ostvarivala isti rezultat da studiram turizam na bilo kom drugom, težem fakultetu uz pomoć ova 4 pravila.
1. Postaraj se da upišeš ono sto voliš
Kada studirate ono što vas istinski zanima dosta je lakše da uložite svoje vreme i trud u učenje. Međutim, neretko se dešava da zaboravimo zašto smo došli na određene studije. Upisali smo ih iz ljubavi, a kako je vreme prolazi tako i popušta i „magija“ i entuzijazam, u takvim momentima setite se zašto ste počeli i mesta na kom sebe vidite nakon diplome.
Ako ste ipak u grupi koja studira da bi studirala ili je na promašenom fakultetu, onda se barem potrudite da zavolite neki deo svoje buduće profesije ili znanja koje vam je pruženo na fakultetu.
A ako se osećate kao da ste na pogrešnom mestu, možda ovo nije tekst za vas možda je pre za vas tekst o skupljanju hrabrosti za promenu istog jer sam i sama prošla kroz promenu fakulteta, koja ni malo nije laka.
2. Postavi ciljeve i konkretan plan – na vreme!
Ovo pravilo je možda najbolje objasniti kroz konkretan primer:
Za tačno mesec dana imate ispit iz Osnova ekonomije, obima 300 strana. Mesec ima 30 dana:
– 10 dana možete lagano podvlačiti svaki dan po 30 strana;
-10 dana možete učiti svaki dan po 30 stana;
– Preostalih 10 dana ponavljati u krug koliko stignete.
Na ovaj način gradivo ćete usvajati postepeno i do samog ispita imaćete kad da vam se slegne i postaće vam jasnije ono što treba da izdeklamujete profesoru.
Određeni predmeti su i lakši pa će vam biti potrebno manje vremena, neki drugi predmeti su teži pa 300 strana za mesec dana zvuči kao kvantna fizika, ali to je sve do vaše lične procene.
Ono o čemu se radi ovde jeste to da je ovaj način učenja mnogo rasterećeniji nego početi nedelju dana ranije, a i tvrdim vam da je sa ovim metodom manji stres i svakako veća šansa za višu ocenu! Čekajte, zar ne zvuči bolje 30 strana svakog dana, od 100 strana svakog dana? Plus, imaćete više vremena za sebe ili druge predmete ako je period nekog ispitnog roka.
Naravno, sve ovo postavite na papir, a kada prectrate fazu plana koju ste prešli osetićete veliko olakšanje i imaćete utisak da napredujete, što će vam dati radost jer se kraj mukama sa tim ispitom bliži.
Dodala bih da je ovo pravilo možda najvažnije jer kada napraviš plan&program na osnovu poznavanja svojih kapaciteta i navika, odnosno sa objektivnom predstavom koliko vremena ti treba da usvojiš određeni tip gradiva i pritom ispoštuješ sve što si zacrtao, onda je samo nebo, hoću reći 9,00, donja granica. 🙂
3. Nagradi se
Nakon što si uspeo da dobiješ ocenu koju si želeo ili da položiš neki ispit iz kog je 7 većini studenata misaona imenica, bilo bi fer da se nagradiš! Bićemo više motivisani za učenje sledeći put jer ćemo imati jedvačekanje za nagradu koja nam sledi.
Ta nagrada ne mora da bude nešto veliko i skupo. „Izvedite“ sebe na omiljeni sladoled, kupite sebi omiljenu čokoladicu, obradujte se opuštajućim odlaskom na bazen i sl. da ne navodim više – sigurno znate neki sitan način da obradujete sebe.
4. Druži se sa ljudima koji te podstiču
„Možda će ti zvučati ružno ovo što ću reći, ali u oktobru kad kreneš na faks, okruži se štreberima. Ako se okružiš ovima kojima je cilj u životu da kibnu sa predavanja na kafu i zaposle se preko veze, koju ti draga moja nemaš, nećeš daleko dogurati“, reče mi moja rođaka pre 4 godine neposredno pre no sam upisala Filološki.
Pomislila sam da mi ne pada na pamet da se družim sa ljudima koji mi ne odgovaraju samo da bih bila uspešniji student. Međutim, kada su počela predavanja shvatila sam da nije mislila na druženje na silu sa ljudima koji su upešni, već na izbegavanje toksičnih i lenjih kolega, koliko god oni bili zanimljive ličnosti.
…jer je lenjost zaraznija od gripa u dečijim vrtićima.
Ne dopustite sebi da podlegnete uticaju nezainteresovanog društva, pa ne kaže se bezveze: s kim si – takav si. I možda mislite: „Ma ko može da utiče na mene, ako želim da učim učiću.“, ali ne zavaravajte se, sa jedne strane je uspešan kolega koji će biti nedostupan na telefon dok uči, a vi ćete osetiti krivicu jer ne radite isto. Dok sa druge strane, lenje kolege će vam doći na vrata da vas vuku izađete iz kuće na kafu jer „ima vremena za učenje“. I to će uraditi u sred ispitnog roka.
Na Visokoj turisitičkoj školi, koju sada studiram, se najviše družim sa devojkom koja ima iste ocene kao ja, a što je najbolje najviše mi od svih ostalih kolega odgovara i kao ličnost. U našem prijateljstvu mi znači i to što guramo jedna drugu, i kod nas u komunikaciji u svakom trenutku će uvek jedna biti dovoljno entuzijastična da ovoj drugoj „lupa šamare“ na: NE MOGU.
Nadam se da ste pronašli bar mali putokaz. 🙂
P.s. Ovaj komentar je dodat 3 meseca nakon pisanja teksta:
Kako mi se mnogi javljaju sa komentarom da nisu svačiji fakulteti i načini učenja isti, samo ću reći – slažem se. Ovo su samo predlozi kako biste mogli poboljšati svoj način rada. Nekima će ovaj tekst do najmanjih detalja biti koristan, nekima neće uopšte. Ni u jednom momentu nisam napisala da je ovo stopostotni način da dođete do uspeha na fakultetu. Ovo je način koji je meni lično pomogao i verujem da može mnogima, ali ne i svima.