Danas se mnogi mladi odlučuju da rade na prekookeanskim ili rečnim kruzerima. Neki da bi zaradili, neki da bi proputovali, a neki iz oba razloga.

Pošto verujem da ima dosta onih nemaju koga da pitaju za lično iskustvo sa radom na kruzeru, rešila sam da napravim intervju sa mojom najboljom drugaricom Ivanom Aleksić, koja je provela 6 meseci kao zaposlena u baru na brodu Princess Cruises.

Upitala sam je upravo ono što bi mene zanimalo da se razmišljam o odlasku na kruzer, ali ponešto i iz radoznalosti, stoga nadam se da će i vama značiti njeni odgovori.

---

Kako izgleda prijavljivanje i testiranja za rad na kruzeru? I koliko je trajala procedura od prijave do tvog odlaska na brod?

U mom slucaju to je išlo ovako:
Kompanija za koju sam ja radila je sarađivala sa jednom od naših agencija (Safe Cruises). Poslala sam svoj CV na e-mail adresu agencije i raspitala se o otvorenim pozicijama.
Shodno mom prethodnom iskustvu, ponudili su onaj koji bi u tom momentu od ponuđenih otvorenih konkursa bio najadekvatniji za mene.
Kada je moja aplikacija prosleđena kompaniji, sledeći korak je bio prikupljanje dokumentacije. Onaj dosadan deo: kopije pasoša, prevod diplome na engleski, preporuke prethodnih poslodavaca, itd., a tu su bile ujedno i pripreme za finalni intervju.
Pre intervjua polaže se test engleskog Marlins koji polažu isljučivo ljudi koji idu da rade na brod i neophodno je da imaju vise od 80% tačnih odgovora kako bi se test smatrao položenim. Test nije jednostavan, ali nije ni pretežak.
Zatim, na finalnom intervjuu imate razgovor sa regruterom iz kompanije. Za moj sektor je to bila Italijanka koja je bila vrlo prijatna. Budite spremni na pitanja o prethodnom radnom iskustvu, razlozima zašto birate baš tu kompaniju, kao i na stručna pitanja iz oblasti za koju konkurišete.
Ukoliko prođete intervju i dobijete posao na brodu, čeka vas jedan ceo dan ispitivanja zdravstvenog stanja na ovlašćenoj, najčesce privatnoj klinici, kao i vakcinacije.
Takođe, obavezno je konkurisanje za američku pomorsku vizu i dobijanje iste.
A kada je podugačka lista iznad gotova, sledi čekanje.
Čekanje je prilično individualna stvar, odnosno kako kome zapadne, može trajati od par dana do par meseci.
Moj intervju je bio mesec dana nakon prijave, a poziv za ukrcavanje sam dobila čak 5 meseci nakon intervjua. Naglašavam, neki su otišli i ranije. Sve zavisi od brzine pomeranja liste čekanja, nema nikakvih ličnih selekcija.
Takođe, moram da naglasim da ovo nije jedini način da odete, uvek imate izbor kompanija, za neke možete konkurisati i bez agencije, direktno preko sajta.
Postoje kompanije koje svojim novozaposlenima plaćaju avionsku kartu i kompanije koje zahtevaju da je sami platite. Ukoliko to utiče na odluku pri izboru kompanije, raspitajte se o tome jer ponekad mozete dobiti npr. ukrcaj u Kanadi ili Australiji, Aljasci, a to ume da bude papreno.
Toplo preporučujem agenciju preko koje sam išla Safe cruises koji su bili vrlo prijatni i od pomoći u celom procesu konkurisanja.

 

Kako izgleda prosečan dan jednog radnika na kruzeru?

Govoriću konkretno o sektoru Bar u kom sam i sama radila. U nekim barovima ćete počinjati da radite u 5:30 u nekim u 10 ili 12. Naravno to znači da ranoranioci završavaju oko 11 uveče, a spavalice tog dana ostaju ponekad i do 3, 4 ukoliko postoji noćni klub.
Na brodu imate mnogo manje vremena za sebe nego u realnosti, a takođe konstantno ćete želeti da spavate što duže.
Ukoliko ste ranoranilac, alarm zvoni 15-20 minuta pre smene. Brzo tuširanje, oblačenje uniforme, malo šminke i spremni ste. Pauze imate uglavnom na svakih 3 do 5 sati rada. Dok radite očekuje se od vas da ste nasmejani, vedri, komunikativni, da ste na usluzi putnicima i da radite svoj posao istim intenzitetom u svakom momentu.
Pauze su od po 30 minuta, ili od po sat ili dva. Uglavnom ih koristimo da odnesemo odeću u laundry ili je pokupimo kada je suva, odete do menze i jedete, istuširate se i odmorite. Ponekad i odspavate, pa bar i 15 minuta jer ipak je hronični umor vaš najbolji prijatelj tih par meseci. A onda nazad na posao.
Dakle, uglavnom se radi od 11-13 sati dnevno ( 6 meseci bez i jednog slobodnog dana) ako ste te sreće da ste u luci, ponekada se zadesi da radite kraće pa možete da siđete sa broda i vidite obližnje mesto.
Slobodno vreme nije uvek potpuno vaše, često će kompanije dati trening ili dodatne obuke u vaše slobodno vreme ili ćete imati drill.
Nakon napornog dana, uglavnom želite da se opustite, u tom slučaju je tu crew bar gde izlazite sa kolegama na žurku, svirku ili pivo. Ili možda da se čujete za dragim ljudima kući, ili uhvatite koji sat sna više. Svakako, važno je da se socijalizujete i napravite sebi što podnošljivije uslove jer 6 meseci bez i jednog slobodnog dana ume da bude prilično iscrpljujuce fizički i psihički.

Šta je ono najlepše što ti je donelo to iskustvo?

Ljude. Definitivno su to nova prijateljstva koja sam stekla na brodu, i koja su se održala i nakon istog. Uspomene i avanture sa tim ljudima. Osećaj jedinstva kada ste svi daleko od svojih kuća među hiljadama novih lica.
Osećaj da kada prvi dan dođeš tamo i apsolutno ti je sve novo i nepoznato, svi pritrčavaju da ti pomognu, i učine da se osecas manje usamljeno. Prelepa mesta koja možda nikada ne bi ni bila na listi životnih putovanja, a doživeo si da ih vidiš. Kulturološke razlike koje osetiš iz prve ruke. Nekako, udaljen si od tehnologije i od stvarnosti. Ljudi, razgovori, smeh, šale koje samo vi razumete, nova mesta i zalasci sunca. To ima svoje mane, ali verujem da ima i veliki uticaj na zbližavanje sa ljudima u takvim uslovima.

Šta ti je najteže palo tokom šest meseci?

Bilo je tu teskih trenutaka zaista. Raditi 13 sati dnevno, uz kratke pauze, hroničnu neispavanost, uz konstantni zahtev za vedrinom i profesionalizmom. Sve to ume da bude iscrpljujuce, te mislim da svi postanemo senzitivniji no što jesmo.
Verovatno nostalgija i nedostajanje nekoga posebnog je nešto što tamo ume da bude uveličano.
Zatim, neretko se dešavalo da su oluje bile velike, pa čak i ako nemate morsku bolest osetite je.
Voda i vazduh na brodu nisu isti kao i na kopnu, te vam koža i kosa pate. Ako se razbolite tri puta teže je ozdraviti u tim uslovima.
Ponekad vam nedostaje hrana, bakina, mamina. A praznici su posebno emotivni, jer niste sa svojom porodicom, a to su retki dani u godini kada ste na okupu.
Fali vam da posle stresnog dana vas neko vas zagrli.

Da li je moguće vratiti se sa kruzera i raskinuti ugovor ukoliko ti sve „presedne“?

Naravno. Uvek imaš opciju da odustaneš. U tom slučaju, sam sebi plaćaš kartu nazad, i šanse za povratak u tu kompaniju su diskutabilne.
Ako se nekome desi da poklekne, volela bih da ima na umu, da je svima tesko u tim uslovima, ali da svakodnevno svi tražimo motive da istrajemo taj dan. Svakako, nije svako ni za te uslove, neko se prosto ne pronađe i to mu bude previše, i to je u redu.

Za koga smatraš da je namenjen ovaj tip iskustva?

Za ljude kojima je potrebna radikalna promena, koji žele da zarade novac koji u tom momentu možda bi teže zaradili u svojoj državi. Za ljude koji žele da steknu profesionalne veštine. I naravno, za koji vole da putuju. Ali pre svega za istrajne i one koji su psihički snažni, ili makar imaju mindset da to žele da razviju kod sebe.

 

Koje stvari bi volela da ti je neko rekao pre nego što si otišla?

Čini mi se da sam prilično bila informisana i motivisana kada sam otišla. Značilo mi je što sam iz iskustva drugih saznala koliko je važno naći vremena za sebe i svoje emocije, koje u većini vremena moraju biti na off.
Poručila bih onom ko tek počinje taj maraton, da se zapita koji mu je cilj odlaska tamo (provod, ušteda..) i da sebe svakodnevno podseca zašto je važno da taj dan ostane snažan i istrajan.

 

Koje destinacije si obisla? A koja ti je najviše osvojila srce?

Obišla sam Kanadu, Aljasku, Meksiko, Los Anđeles, San Francisco, Majami, Panamu, Nikaragvu, Kosta Riku, Arubu, Grand Kajman, Gvatemalu, Kolumbiju, doživela sam i prolazak kroz Panamski kanal. Ipak, najviše su me očarali priroda Aljaske i duh Meksika.

Kako izgledaju kabine? Da li je istina da su skučene?

Da, kabine su premale. 2 sa 2. Sadrže krevete na sprat, radni sto, police, dva ormara, umivaonik, kao i malo kupatilo koje najčešće delite sa sobom pored vaše. Zaista su premale. Nemate prozor i smešteni ste na drugom ili trećem deku.

Kakav je ljubavni zivot na brodu?

Tricky. Haha. Kao što rekoh uslovi vas čine senzitivnijim, i emocije su intenzivnije.
Tamo je normalno viđati ljude koji imaju porodice kući i paralelne veze na brodu. Čini mi se da moralnost tamo gubi na vrednosti. Ljudi su umorni i nekima je nežnost i bilo šta što im odvlači pažnju od stresa neophodno da bi istrajali ugovor. To sve odprilike deluje kao kuća Velikog brata. Svi ste u istom prostoru, u istom baru i na neki način ste osuđeni jedni na druge. Ja sam okusila šta znači višemesečna veza na brodu, i nakon celog iskustva definitivno mislim da to nije moja šoljica čaja. ? Naravno, neke veze se završavaju brakovima, imate dosta parova koji se upoznaju i nastave da putuju i rade zajedno na brodu, što verujem da dosta olakšava celo iskustvo.

Da li se na brodu može zaraditi baš toliko koliko se priča? I da li si ti zadovoljna vraćenom sumom?

Ja sam generalno zadovoljna, ali moja plata nije bila fiksna već na procenat, tako da je dosta bilo faktora koji su uticali na zaradu. Broj putnika, bar u kom radiš, koliko ljudi radi u tom baru, upselling…
Neki ljudi nakon 3, 4 ili više ugovora kupe stan.
Ono što je dobro jeste što tamo nemate troškove, hrana i smeštaj su obezbeđeni, a većinu vremena radite, tako da ima prostora za štednju.
Moj cilj je bio da sakupim za školarinu koja je visoka za naš standard, i odrekla sam se toga da sebi kupujem stvari ili silne i skupocene poklone dragim ljudima.
Zavisno od pozicije i toga da li vam je plata fiksna ili ne, na mesečnom nivou možete zaraditi bar 3, 4 puta veću platu od prosečne u Srbiji.